Pojavljivanje Trubača u filmovima i serijama
Pojavljivanje trubača u filmovima i serijama
Pojavljivanje trubača u filmovima i serijama – kako su Trubači stekli polularnost kroz filmove…
Truba je deo srpske tradicije pa nije iznenađenje što se toliko često pojavljuje i u domaćim filmovima i serijama. Trubači u filmovima i serijama predstavljaju veseli duh našeg naroda koji uz trubače proživljava sve životne situacije.
Najveća popularnost , slava Trubača , čuvene muzičke numere koje i dan danas slušamo sve je to poteklo od nekoliko filmova a jedan od njih je :
Podzemlje (engl. Underground — Andergraund; poznat i kao Bila jednom jedna zemlja) je jugoslovenski (srpski) film iz 1995. godine. Cuvenenog reditelja Emira Kusturice u najvećem delu zaslužnog za popularnost Trubača.
Film je bio srpski kandidat za Oskara za najbolji film van enleskog govornog područja za 1995. godinu.
Iz ovog filma su potekli na daleko čuveni trubački hitovi: MESEČINA i KALAŠNJIKOV a postoji jedna zanimljivost kako su nastali…
U jednom intervjuu sa Goranom Bregovićem, Brega je objasnio kako su nastali neki od njegovih poznatih hitova poput Mesečine i Kalašnjikova. Imao je običaj da sa asistentom dođe u Vladičin Han gde iznajme sprat u hotelu i rade. U Vladičinom Hanu mu žive i njegovi saradnici a tekst „bum, bum, bum kalašnjikov“ napisao je u kuhinji jednog od njih. Pretpostavlja da mu je tekst naišao kao inspiracija zbog silnog lupanja u kuhinji (bum, bum, bum)
Priča o porodicama koje se skrivaju u podzemnim odajama za vreme nacističke okupacije Beograda. Uz pomoć pustolovnog profitera oni proizvode oružje za pokret otpora.
Ovaj posao je nastavljen i posle rata jer im njihov „dobročinitelj“ pušta fiktivne izveštaje o nemačkim pobedama kako bi održao podzemnu proizvodnju i dalje se bogatio. On uspeva da ubedi i svog najboljeg prijatelja da ostane u podzemlju kako bi mogao da samo za sebe zadrži devojku koju obojica vole.
Prolazi dvadeset godina i za vreme jednog podzemnog venčanja neki od prevarenih nađu izlaz u gornji svet. Iako je 1961. godina, oni veruju da su nacisti još na vlasti jer su se obreli na snimanju filma koji prikazuje nemačku okupaciju. Neki od ovih patriota naći će se i u borbama u Slavoniji 1991. godine, a među njima i dva bivša prijatelja.
Ceo fim možete pogledati na linku : https://www.youtube.com/watch?v=LwHV3k5FlPw&ab_channel=BiZikLeTo
Insert iz Filma
Film Ivkova slava i popularnost pesme ,, Nesanica “
Radnja filma događa se u Nišu krajem XIX veka. Na Ivkovoj slavi skupilo se zvano i nezvano društvo koje je tri dana slavilo Đurđevdan. Gosti su dolazili i odlazili ali jedno malo društvance je zaselo i na kraju iznelo sto na dvorište.
Ivko je pokušao na sve načine da ih nagovori da napuste njegovu kuću ali oni su se veselili uz hranu i trubače izgubivši osećaj za vreme. Tokom jedne noći zasvirala se i pesma Nesanica. U jednom trenutku Ivko je pozvao i predsednika opštine da mu pomogne da se gosti konačno raziđu ali kad se vratio kući dočekala ga je situacija kojoj se nije nadao.
Predsednik opštine umesto da mu oslobodi kuću od gostiju seo je za sto sa njima i postao najveseliji gost na slavlju. Slava se prekinula tek kada su Ivko i njegova žena na nagovor predsednika isprosili devojke za dva muškarca koja su bila među veselim društvom za stolom. Tada je slavlje kod Ivka prekinuto ali se nastavilo negde drugde… Reditelj je na šaljiv način prikazao srpsko društvo i ponašanje ljudi na slavama.
Zanimljivosti o nastanku pesme Nesanica….
Pesmu Nesanica napisao je Valjevac Dejan Ivanović, psihijatar koji trentno živi i radi u Cirihu. Ivanović je dugogodišnji prijatelj i saradnik Željka Joksimovića. Ne bavi se muzikom a pesme piše više iz hobija. Zanimljiva je i slučajnost da je pesmu Nesanica, koja je vremenom postala jedan od najpoznatijih hitova, napisao čovek koji pored ostalog leči zavisnike od alkohola i tableta na jednoj privatnoj klinici u Cirihu.
Pogledajte insert iz filma i pesmu ,, Nesanica ”
Film Zona Zamfirova
Radnja filma takođe se događa u Nišu krajem XIX veka iako se stvarni događaj, koji je Stevana Sremca inspirisao za knjigu po kojoj je film snimljen, desio u Novom Pazaru. Dvoje mladih, lepa Zone iz bogataške kuće i kujundžija Mane se zaljubljuju ali dok se ne uzmu dešava se niz komičnih situacija.
Zona, mala devojčica, najmlađa ćerka hadži Zamfira, izrasta u pravu lepoticu koju tetke ponosno šetaju gradom. Oko nje se motaju mnogi momci ali njeno srce odmah se zaljubljuje u Maneta. Mane je momak koji voli da se provodi uz trubače i zbog toga ga ne smatraju najboljim izborom za muža.
U jednom trenutku sreću se na seoskoj slavi Ivanjdan na kojoj su se skupili svi ljudi iz njihovog mesta. Otac joj objašnjava da njoj ne priliči da ulazi u kolo sa ostalim momcima ili devojkama ali ona se ipak hvata u kolo kako bi izazvala ljubomoru kod Maneta. I ovu scenu prate trubači koji sviraju kolo.
Kada shvati da je Mane zaljubljen u Zone, jedna od njegovih tetaka odlazi u njenu kuću da je isprosi za njega. Tu nailazi na odbijanje njene porodice a Mane dobija i nadimak „Kuče u čakšire“. Zahvaljujući ideji da preruši prijatelja u Zone kako bi se gradom prenela priča da je lepa Zone pobegulja i da joj na taj način naruši ugled među drugim udvaračima, Mane na kraju isteruje svoje i dobija dozvolu od Zoninog oca da oženi njegovu najmlađu ćerku. Tokom celog filma nastaju spontane pesmice inspirisane trenutnom situacijom…
Insert iz filma Zona Zamfirova
Film Guča – Ljubavni sabor u Guči
Film „Guča – Ljubavni sabor u Guči“ govori o zabranjenoj ljubavi između dvoje mladih, Romea i Julijane. Romeo je jedan od najtalentovanijih muzičara romskog porekla a Julijana je ćerka proslavljenog trubača bele puti koji ne želi Roma za zeta. U jednom trenutku donosi odluku da će dozvoliti njihovu vezu samo ako ga Romeo pobedi u Guči smatrajući da za tako nešto šansa ne postoji.
Trube se čuju tokom celog filma i pravo je uživanje slušati ih. U jednoj sceni mladi Romeo dolazi u voćnjak u blizini Julijanine kuće, penje se na šljivu i sa nje svira trubu kako bi privukao Julijaninu pažnju. Na zvuk trube odgovara mu njen otac i neko vreme se nadsviravaju. Sličnu scenu možemo videti i na kraju filma kada Romeo pobedi na takmičenju u Guči a njen otac održi obećanu reč.
Insert iz Filma Guča
Film Život je čudo
„Život je čudo“ jedan je od poznatijih filmova reditelja Emira Kusturice. Radnja filma dešava se tokom rata u Bosni 1992. godine. Pred početak rata inženjer Luka pozvan je iz Beograda dase privremeno preseli sa porodicom u jedno planinsko selo kraj Drine kako bi sagradio prugu koja će Bosnu povezati sa Srbijom. Pruga iako je bila zamišljena za neke lepše stvari poslužila je ratnim profiterima da švercuju naftu i cigarete.
Trubači se pojavljuju u nekoliko zanimljvih scena. U prvoj sceni pomoćnik predsednika opštine u autu svira trubu dok se približavaju mestu gde se gradi pruga. Trubači se pojavljuju tokom proslave otvaranja pruge a prate i lovce dok odlaze u lov. Predsednik opštine pomalo pripit zajedno sa lovcima odlazi u lov a osim puške lovci su sa sobom poneli i trube. U lovu ga ubijaju ratni profiteri jer im nije dozvolio šverc na relaciji Srbija – Bosna. Trubom pokušava da dozove pomoć kako bi ljudi videli da je pogođen ali svi su već pobegli zbog straha od medveda koji je u tom trenutku naišao.
Na mesto predsednika dolazi njegov pomoćnik koji odmah odobrava šverc jer je i sam povezan sa ekipom koja se time bavi. U nastavku filma ratnog profitera kojeg glumi Nikola Kojo možemo da vidimo kako svira trubu na ispraćaju Lukinog sina u vojsku i kako mu trubači sviraju na uvce dok sa prijateljima šmrče kokain sa pruge koju je Luka napravio. Pred kraj filma ubijaju ih Luka i ljudi iz vojske kada shvate čime se bave tokom rata.
Film osim o ratu i pruzi govori i o ljubavi i prijateljstvima između zaraćenih strana. Pred početak rata Lukin sin slavi Bajram sa svojim prijateljem Bošnjakom a Luka se zaljubljuje u Sabahu, bolničarku koju su zarobili kako bi je trampili za Lukinog sina. Tokom jedne večeri priča joj kako je na fakultetu imao dobrog prijatelja Bošnjaka. U sred ratnog ludila dešavaju se i lepi momenti između zaraćenih strana.
Dok Luka i Sabaha planiraju kako će da odu u Srbiju a zatim u Australiju, pored njih Drinom pluta leš a ljudi sa mitraljezima hladnokrvno pokušavaju da ih ubiju iako je jasno da su u pitanju civili. Sabahu pogađaju a život joj spašavaju Lukini prijatelji. Film ima srećan kraj koliko je to moguće u takvoj ratnoj situaciji. Rat je završen, zarobljeni civili su živi i razmenjeni za civile suprotstavljene strane a Luka i Sabaha zajedno odlaze u slobodu prugom koju je Luka napravio.
Insert iz Filma i Trubači
Pojavljivanje trubača u filmovima i serijama pa i TV reklamama
Veseli gen, ljubav prema kafani i trubi možda je najbolje dočaran u reklami Jelen piva i pesmi „Naša stvar“. Reklama je snimana u nekoliko različitih gradova, različitih kafana i svaki put sa novim orkestrom od gudača do trubača sa novim gostima, ali poruka koja je poslata iz svih tih mesta je ista. Opisuje tradiciju naroda sa ovih prostora kojima kafana i muzika kao da su u krvi. Takođe govori o neraskidivim prijateljstvima i bliskim odnosima koji nisu toliko česta pojava u svetu, bar ne u tolikoj meri.
Pojavljivanje Trubača u filmovima – O trubačima u Guči pored filma,, Guča” snimljen je i film „Srbija – zemlja trubača“
Srbija – zemlja trubača
Radnja filma „Srbija – zemlja trubača“ dešava se u Guči gde se sastaju orkestri sa svih strana Srbije i sveta. U Guču prvi put dolazi i jedan orkestar iz SAD samo par godina nakon što su SAD bombardovale Srbiju. Film govori o prijateljstvu među ljudima sličnih interesovanja koje spaja ljubav prema muzici bez obzira koje su vere i nacije.
Pojavljivanje Trubača u filmovima i velikom broju serija
Ivkova slava, Zona Zamfirova, Crna mačka beli mačor, Život je čudo, Pljačka Trećeg rajha, Dom za vešanje su samo neki od filmova u kojima se pojavljuju trubači. U tim filmovima nastale su i pesme poput Nesanice, Đurđevdana, Mesečine, Kalašnjikova i Bubamare koje su i danas popularne. U nastavku ćemo spomenuti neke od nabrojanih filmova i prisetiti se scena u kojima se pojavljuju trubači.
Trubači se takođe pojavljuju i u mnogim domaćim serijama. Mislim da svi pamtimo scene sa trubačima iz „Porodičnog blaga“, „Bele lađe“ ili „Srećnih ljudi“. Nijedno veselje ne može da prođe bez trubača. Scene sa trubačima iz serija često su prisutne i u životu. Trubači su tu kada se slave poslovni dogovori, izborni rezultati, ispraćaji i dolasci dragih ljudi iz inostranstva… Tu su i kada nam jednostavno treba samo malo dobre muzike za sreću…
O trubačima su pisani naučni radovi i knjige. Neke od poznatijih knjiga su Gongova truba i Priče o srpskoj trubi.
Jasno je da su trubači inspiracija mnogim piscima i rediteljima a jasno je i zbog čega. Uz njih je lepše, zabavnije i bez njih se ne može. Takođe, ni emocije tuge niko ne može tako dobro da prenese kao trubači…
Za kraj bismo vam još preporučili da pogledate još jednom zajedno sa nama pomenute filmove i serije. Gledajući filmove prisetićemo se kako se nekada živelo a gledajući serije nasmejaćemo se slatko kada shvatimo da se ništa nije promenilo.
Komentari