Trubački Bubanj ili Goč
Trubački Bubanj ili Goč to su dva naziva za jedan istri muzički instrument iz porodice udaračkih instrumenata. Postoji i treći naziv to je Tapan ( ali u taj naziv ne spataju trubački bubnjevi)
Kao i u predhodnim tekstovima o trubačkim instrumentima trudimo se da detaljno pojasnimo koje to instrumente koriste trubači, kako se odvija proces proizvodnje a napišemo i par reči kako o njihovim primenama tako o istoriji i kako su nastali instrumenti koji koriste trubači.
U davnija vremena udarački instrument koji se izrađivao od kože imao je naziv Goč ili Tapan ali kako je proizvodnja kroz vreme evoluirala podela ovih istrumenta se malo izmenila.
Tako da se sada za Goč smatra Trubački Bubanj ( instrument, ručnim radom napravljen od lima, flaha, šipki , plastika…)
A Tapan ili Tupan instrument koji je napravjen od drveta i kože i koji se zateže odnosno štimuje putem kanapa.
Trubački Bubanj poznatiji u narodu kao Goč
Goč je udarački instrument, ručnim radom napravljen od lima, flaha, šipki , plastika…
Uglavnom ima primenu u trubačkim orkestrima, jer ga odlikuje izuzetno jak i prodoran zvuk !
Proces izrade Goča uključuje oblikovanje lima prema predhodno urađenom šablonu kako bi se dobio oblik kruga. Nakon toga, dodaje se ukrasna folija ili se boji prema želji kako bi se postigla određena estetika. Plastične opne koje se koriste na instrumentu pričvršćuju se na drveni obruč, pri čemu se koriste opne različite debljine na jednoj strani kako bi se postigao željeni zvuk.
Obruči od flaha koriste se za stvaranje držača kroz koje prolaze šipke M6, omogućavajući da se Goč zateže i štimuje. Konačno, na debljoj strani plastike se lepe krugovi od kože kako bi se dobila bas opna, poznata kao “dumba”.
Ova vrsta instrumenta čini važan dio trubačkih orkestara, pridonoseći specifičnom zvuku i ritmu karakterističnom za tu vrstu muzike.
Goč ili Tapan ( da objasnimo )
Tupan ili tapan je muzički instrument, sličan bubnju, koji spada u udaraljke.
Veliki, široki, prstenast obruč od orahovog drveta zatvoren kožom, sa jedne strane kozjom (viši ton), a sa druge ovčijom, telećom, pa i magarećom (dublji ton). U deblju kožu se udara debljom palicom
( Maljica„ kopala ,čukan“), a u tanju kožu tankim drenovim prutom uglavnom od drena („prčka“, „praćka“ pručka). Balkanska škola sviranja tupana/tapana podrazumeva sviranje (a ne pratnju) melodije, pri čemu se tankim prutom izobražava sve što svirač želi da kaže, dok se čukanom samo punktiraju odrećena melodijska mesta. ( Izvor ovog dela teksta Wikipedia )
Sam proces izrade Tapana ili Tupana se razlikuje od izrade Goča…
Drvo se obradjuje suši, farba , sam prečnik kruga je uglavnom manji od Goča, prirodna koža se štavi sam proces je znatno duži i komplikovaniji. Nakon toga se sklapa, a za razliku od Goča umesto šipki štimuje se i zateže kanapom.
Ovakvi Tapani od kože uglavnom koriste ,,Kulturno umetnička drustva ” ( KUD), folklor, a i ,, Bendovi za Svadbe ” .
Komentari